Šta nas sprečava da budemo uspešni?

Događa se da, tokom izloženosti nepovoljnim životnim iskustvima, naučimo da se osećamo bespomoćno i beznadežno, obeshrabreni smo da možemo nešto da promenimo u svom životu i zbog toga odustajemo i ostajemo pasivni. Martin Seligman, jedan od najpoznatijih svetskih naučnika na području psihologije, ovaj fenomen je nazvao naučena bespomoćnost (Seligman, 2006).

Naučena bespomoćnost predstavlja reakciju odustajanja koja je rezultat uverenja da naši postupci ne mogu uticati na ishod događaja.

Da li postoji rešenje?

Prema savremenim psihološkim pristupima, za uspešnost i kvalitetno svakodnevno funkcionisanje nam nisu neophodni idealni životni uslovi, a nisu dovoljni ni samo talenat i želja. Ključna uloga u tome pripisuje se našem načinu razmišljanja o životnim situacijama i događajima, odnosno atribuciji životnih događaja što predstavlja objašnjenje koje dajemo na pitanje zašto se nešto događa (u čemu vidimo uzroke događaja). Ukoliko su naše atribucije odgovarajuće one nam omogućavaju napredak i postizanje rezultata u različitim životnim oblastima. Ukoliko su neodgovarajuće ne dozvoljavaju nam da u potpunosti realizujemo sopstvene kapacitete, manje smo uspešni, postižemo slabije rezultate i doživljavamo emocije koje nam narušavaju kvalitet života (bespomoćnost, beznadežnost, obeshrabrenost, depresivnost, anksioznost). U osnovi naučene bespomoćnosti stoje upravo neodgovarajuće i pogrešne atribucije. Međutim, odgovarajuće atribucije je moguće naučiti.

Šta je program „Od strepnje do optimizma”?

To je razvojno–edukativna, psihološka radionica, usmerena upravo na sticanje potrebnih znanja i praktičnih veština koje će učesnicima omogućiti izbor novog načina gledanja na životne poteškoće (odgovarajuće atribucije) i pomoći im da iste iskoriste za vlastiti napredak i razvoj.

Kome je namenjena? Svima koji žele da nauče kako da svoje kapacitete konstruktivno usmere ka ostvarivanju vlastitih ciljeva i postizanju boljih rezultata, kako na profesionalnom, tako i na privatnom planu.

Šta je cilj programa?

Cilj programa je da, uz pomoć usvajanja odgovarajućih načina atribucije, učesnici nauče da:

• adekvatno postave i realizuju ciljeve
• upravljaju poteškoćama, problemima i neuspehom i iz njih izađu kao pobednici
• neuspeh, probleme i poteškoće iskoriste kao motivaciju za napredak
• budu istrajni u ostvarivanju svojih ciljeva
• samopouzdano reaguju u različitim socijalnim situacijama i situacijama postignuća
• prevaziđu emocionalne smetnje
• upravljaju svojim emocijama u vlastitu korist
• se oslobode i preduprede stanja obeshrabrenosti, bespomoćnosti, anksioznosti i depresivnosti
• radeći na sebi unaprede kvalitet svog života

Način rada

Tokom rada primenjuju se savremeni kognitivno–bihejvioralni pristupi u otklanjanju postojećih prepreka ka što kvalitetnijem i uspešnijem funkcionisanju. To podrazumeva usvajanje odgovarajućeg načina atribuiranja nepoželjnih životnih događaja kao i kognitivnu restrukturaciju postojećih poteškoća i problema.

Tokom radionica obrađuju se sledeće tematske celine:

Problem i vrste problema – nastajanje i održavanje problema*

* Konstruktivni i nekonstruktivni načini mišljenja o problemima:

a)    Racionalni i iracionalni način mišljenja:

• razumevanje razlika i prednosti racionalnog;
• tehnike za prevođenje iracionalnog u racionalni način mišljenja;

b)    Optimistični i pesimistični način mišljenja:

• razumevanje razlika i prednosti „zdravo“ optimističnog;
• tehnike za prevođenje pesimističnog u „zdravo“ optimističan način mišljenja;
• fleksibilna primena optimističnog načina mišljenja – „zdravi” optimizam.

Rad se odvija u manjim grupama do 12 učesnika, tokom ukupno 8 susreta koji se održavaju jednom nedeljno u trajanju od 3 sata.

Ljudi koji misle na „zdravo optimističan” način:

Češće od drugih postižu svoje ciljeve.
Teže i ređe odustaju. Istrajniji su i uporniji.
Postižu bolji uspeh u školi, na studijama, na poslu i u sportu.
Ređe se osećaju bespomoćno.
Ređe su anksiozni i depresivni.
Lakše podnose neuspeh, poteškoće i probleme.
Uspešnije ostvaruju socijalne relacije.
Imaju bolje zdravstvene navike i zdraviji su.